Ovih dana vjetar ne nosi samo smeće po ulici. Nanosi nešto još prljavije. Pitate se šta je to prljavije od smeća? Osuda. „Moralno“ kamenovanje žena. Žena žrtvi silovanja. Ko je u prvom redu sa kamenom u ruci? Žena.

Od prvih koraka, prve riječi djevojčice se uči da budu poslušne. Ponašaj se lijepo. Uredno zaveži kosu. Nemoj da trčiš! Zaboga, isprljaćeš haljinu. Korak po korak, eto podanika. Moralna osuda društva brzo kuca na vrata,a djevojčica? Djevojčica ponekad nespremna mora da postane žena. Dolazimo do ključnog problema, zar dijete nije dijete?

Da, dijete je dijete. Svako jednako. Svako vrijedno. Kad već znamo da je dijete dijete, zašto na leđa djeteta stavljati teret koji teško nosi odrasla osoba?

Zašto je ćutala??

Zašto se ponovo vraćala?

Zašto tek sad priča?

Zašto??

Zašto??

Zašto!?         

Hiljadu zašto, a niko nema vremena da sasluša zato. Hajde da malo okrenemo uloge. Neka se zamijene mjesta. Zašto očekujete od djeteta da donosi odluke odraslog čovjeka? Zašto ste slijepi i gluhi za tuđi bol? Zašto ste izvor svega toksičnog? Zato što ste baš VI razlog nečijeg straha. Opravdanog straha očigledno.

Ono što mi izaziva najveću mučninu jeste jedna činjenica. Žena ženi je sudija. Žena je ženi tamničar. Žena je ženi dželat. Žena je ženi vuk. Zar je bitno zašto? Zar je bitno kada?

Orden za hrabrost svakoj ženi čiji glas se čuje. Orden za snagu onoj koja bitku bije sama. Trebalo bi tako, zar ne? Izgleda da ne. Oluja koja je izazvala uzburkane talase emocija donijela je brojnu podršku. No, more je na površinu izvuklo otpad. Onaj najgori, ljudski. Pitate se zašto žrtve ćute? Zato što bivaju razapete. Osuđene. Propitivane kao da su one prestupnik. Analizirane.

Analizira se svaki pokret. Svaka odjevna kombinacija. Kratka suknja, dala mu je signal. Svaka životna odluka. Šta će žensko dijete samo na tamo nekim časovima? Što se vraćala kad joj je bilo toliko loše? Svaki „motiv“. Ma ponestalo pažnje, karijera treba da se pogura malo. Garant ima političke motive. Danas se sve vrti oko politike. Mora da je to. Svaka riječ. Čuj molim te, on nju na nešto natjerao.

ZAŠTO tražimo motive silovanja? Zašto propitujemo i analiziramo žrtvu? Zaboga, zašto njuškamo i tako sujetno tražimo dokaze. Dokaze o čemu? O „provociranju“? O „navođenju“? NE ZNAČI NE !

Situacija je prosta. Ne komplikujmo. Opravdanja nema. Ne postoji.

Na pitanje zašto žrtve ćute potražite odgovor u sebi. Potražite odgovor u sistemu. Potražite odgovor u društvu. Potražite odgovor u osudi, moralnoj i društvenoj. Nikako, ali nikako ga ne tražite od žrtve. Degutantno je.

Dekolte, kratka suknja, visoka potpetica, uska haljina.

Ništa, ali ništa od navedenog nije nikakva pozivnica.

Preispitujući „motive“ žrtve, preispitajte sebe. Draga gospođo,baš Vi. Vi koji ste poletjeli da date svoj komentar. Vi koji ste umjesto naklona i skidanja kape prvi bacili kamen. Vi koji ste napravili od žrtvi „lov na vještice“. Vi koji smatrate da je „provocirala“ jer, eto pobogu, zna se kakve su današnje djevojke. Vi koji ste bez da Vas je bilo ko pitao pojasnili da je ovo stepenik za karijeru. Vi koji ste ismijali ženu u sebi. Zapitajte se još jednom zašto je do sada ćutala.

Većina hrabrih vapaja i molbi za pomoć biva upakovana i sakrivena. Većina ispovjesti biva zataškana.

Žene, ne budimo jedna drugoj vuk.

Pratite ”Micro mrežu” na društvenim mrežama: