Draga Korono…
Ovim putem želim da ti se obratim iz dva razloga.
Ni manje ni više želim da ti se zahvalim s jedne strane,a s druge želim da ti kažem da sam itekako ljuta na tebe. Ljuta sam što si dozvolila da nam se ovo danas dešava.
Dozvolila si da nam naša djeca ne smiju na ulice izaći.
Dozvolila si da su nam danas ulice prazne i da po koji čovjek kad-tad prođe.Znaš mnogo je nepravedno od tebe.
Dozvolila si da zbog tebe nam Bog uzima ljude sebi.
Dozvolila si da nam djeca ostaju gladna i da se ljudi svađaju oko brašna.
Dozvolila si da ljudi širom planete strepe i strahuju šta će biti sutra,hoćeš li im nauditi,ili ne…
Boje se, vjeruj mi, boje se. Zar ne vidiš ta lica puna straha, zar ne vidiš da te se boje? Boje se kako će njihova djeca sutra živjeti.
Nemoj biti sebična i misliti samo na sebe, pogledaj šta nam radiš. Zar se ti ne bojiš Boga? Znam možda sam ja sebična što ti se obraćam ali želim samo da meni i narodu širom svijeta bude kao nekad. Želim da ti se zahvalim što si nam pokazala da ne možemo jedni bez drugih, da nas vuče ona nekadašnja druženja prije tebe. Hvala ti što si nam pokazala da ne bi nikako bilo dobro da su nam gradovi i ulice puste.
Hvala ti što si nam pokazala da su nam potrebni razgovori onih ljudi koji nam nisu blizu. Hvala ti što si mi pokazala kako je to čekati s nestrpljenjem da zagrliš osobu koja ti najviše fali,čiji miris osjetiš iako nije tu, iako je kilometrima daleko. Znaš ti imaš i dobre i loše strane, samo da budem iskrena imaš mnogo više mana. Ne želim da budem bezobrazna,ali nisi nam baš bila dobro došla u naš ovaj mali svijet, ali da budem iskrena pokazala si nam i naučila si nas mnogim stvarima.
Možda ćeš sada razmisliti o nekim stvarima, možda ćeš sebe zateći u mislima i možda se nekad pokaješ što si nam razorila svijet, ali tada će vjerovatno biti kasno. Možda shvatiš koliko si samo donijela nemir na ovoj planeti, a nismo zaslužili, zar ne?
Ja tvoj odgovor neću dobiti znam, ali makar mi daj neki znak da ćeš koliko toliko učestvovati da se ova situacija popravi,ne tražim mnogo,je li tako? Ništa mi više ne treba nego da se pomolim Bogu i da nam podari isti onakav život prije tebe. Slažem se da možda nije bio baš najbolji, ali ljudi su bili srećniji zahvaljujući Bogu.
Zato te molim i preklinjem da nas pustiš da sami stvaramo ovaj svijet, a ti ćeš svakako dobiti svoju slavu i biti pominjana kroz istoriju.
Dragana Popović II razred medicinske škole
Srednja stručna i tehnička škola Gradiška
