„Ali nikada u srcu nisam izgubio veru

U sina što na krstu strado je za svoju decu

Još on vodi moju ruku, njegov znak na mome stegu.“

Škabo, Zmaj reda

Stradanje Hristovo, je film iz 2004. godine i govori o poslednjih 12h Hristovog života. Kada se odlučite da obradite i snimite ovako teške teme (u svakom pogledu) imate dve mogućnosti da briljirate i uspete ili da propadnete. Upravo zbog same teme ni jedan studio nije hteo da finansira ovaj projekat. Tako je Mel Gibson, koji je ujedno i režiser filma, uložio vlastiti novac da bi ga snimio.

Bez problema bi film mogao da bude i nemi, jer pored slika mučenja, stradanja i emocija koje se vide na svakom licu, u svakom kadru reči nisu ni potrebne. Ali ipak Gibson se potrudio i film je snimljen na dva mrtva jezika aramejskom i latinskom, što njegovim filmovima daje poseban pečat.

Da je Gibson sjajan režiser govore i scene mučenja. One su toliko strašne, jezive, brutalne i što je najgore toliko realne, da će te da prebledite kao krpa i kažete dosta više, bez obzira na to ipak su gledljive i ne prelaze granicu.

Iako je razgovor sveden na minimum, zato je svaka rečenica, reč pomno odabrana, na svom mestu i ima svoje značenje. Baš kao i Hristova sećanja u koja odlazi da bi dobili uvid u njegova dela.

Prikaz đavola je jedan od najjezivijih koje sam video. Dok stoji sa strane i nudi vam svoju pomoć, na svakom koraku se trudi da vam podmetne nogu ne bi li skrenuli sa pravog puta. Tu je a nije tu.

Ukoliko do sada niste pogledali film, moje tople preporuke da to uradite i usput pokušate preispitati koliko ste spremni sebe da žrtvujete radi svojih ubeđenja.

Hristos vaskrse.

Pratite ”Micro mrežu”: