Originalni naziv: When They See Us
Dužina trajanja: 4 epizode, 4h 56minuta
Godina/država: 2019/SAD
Žanr: Drama
Režija: Ava DuVernay
Scenarija: Ava DuVernay
Glumci: Asante Black, Caleel Harris, Ethan Herisse, Marquis Rodriguez
IMDb ocena: 8,9
Ove nedelje vam donosimo američku mini seriju koja je, na veliku žalost, snimljena na osnovu istinitih događaja. Serija se sastoji od 4 epizode.
Radnja prati sudbinu pet dečaka, uzrasta od 14 do 16 godina, 1989. godine u Njujorku i splet nesrećnih i čudnih događaja koji su se dogodili to veče u Central Parku. To isto veče je Trisha Meili napadnuta, pretučena, silovana i ostavljena da umre. Poražavajućom statistikom silovanja te godine država Njujork je tražila da se krivci nađu i izvedu pred lice pravde. Nemajući drugih sumnjivaca, policija hapsi pet dečaka koji su se zatekli u parku to veče. Tu kreće njihova borba za dokazivanjem nevinosti.
Ovo je jedna od onih serija koja se gleda u jednom dahu i sa knedlom u grlu. Iako serija ima samo 4 epizode mogli bismo je podeliti na dva dela. Prvi deo suđenje, prve dve epizode i drugi život nakon suđenja. Jedna od potresnijih životnih priča koje ćete gledati na malim ekranima. To što su za ovaj zločin optuženi dečaci od 14 do 16 godina nije ono najstrašnije, već to što su optuženi bez ijednog svedoka, materijalnog dokaza koji bi i najmanje mogao upućivati na njih. Čak su mnogi „dokazi“ uputili na suprotno. Njihova najveća krivica je upravo bila ta što su se zatekli to veče u parku i što su bili afro-latinoameričkog porekla i što je država trebala nekog da osudi.
U prve dve epizode dok gledamo proces suđenja, manipulisanja sa dokazima, maltretiranja maloletnika da priznaju ono što nisu uradili je stvarno mučno za gledanje. Glavni detektiv na ovom slučaju Linda, kada god govori o dečacima uvek su to pogrdna imena, (ološ, ubice, gadovi…) i sa tolikom mržnjom prema njima i njihovom poreklu da imate potrebu u pojedinim trenucima da prođete kroz ekran i da je udarite da ućuti. Tako da vam ne moram posebno govoriti koliko je Felicity Huffman (Linda) bila uverljiva u ovoj ulozi. Njena mržnja prema njima se jednostavno oseća u zraku, njoj čak nije ni bitno ako oni to nisu uradili sada, po njoj svakako trebaju biti osuđeni bez obzira na sve jer je u njihovoj prirodi da čine takve stvari.
Prve dve epizode su teške za gledanje, dinamične, napete i krajnje neizvesne, tako da ćete odmah posle prve upaliti i drugu epizodu. Mladi glumci su isto fenomenalni, tako da imate osećaj da gledate stvarne snimke. Kako su preneli svoje emocije na veliko platno je za svaku pohvalu. Osećaj straha, zbunjenosti, stida, nevinosti se tako jasno vide u njihovim očima da je prosto neverovatno da neko može da ih gleda u oči, laže i prisili da potpišu sami sebi smrtnu kaznu.
Na svu sreću treća epizoda ne nastavlja ovim nemilosrdnim tempom od kojeg vam pritisak skače na 300, već malo usporava i govori o životu 4 dečaka nakon suđenja. Dok četvrta epizoda opet diže pritisak, zbog samih dešavanja u njoj i prati život petog dečaka. Na kraju same serije ćemo saznati i njihove sudbina i šta im se sada dešava u životu.
Jedna stvarno potresna i odlična mini serija koja ostavlja gorak ukus u ustima. Da li je pravda uvek ovako slepa? Privedite uobičajene osumnjičene pri nedostatku pravih? Da li je neko kriv samo zato što je rođen sa drugom bojom kože, siromašan, neobrazovan? Tolika mržnja i rasizam u 1989. godini (to nije tako davno) je nešto strašno. To su samo neka pitanja koja su mi se motala po glavi tokom gledanja i nakon završetka serije. Poražavajuća činjenica je i ta što ovo nije jedini ovakav slučaj u kojem se ovako nešto dešava, ima ih na stotine, ali za malo njih znamo i to najčešće na ovakav način. Just Mercy, Hurricane, Džordž Stini 14-godišnji crni dečak osuđen na smrtnu kaznu, samo su neki od istinitih filmova na tu temu i priča gde je boja kože bila jedini dokaz krivice.
Pratite ”Micro mrežu”:
