SOS telefon za žene žrtve nasilja u porodici u Republici Srpskoj svakog dana zazvoni pet do 10 puta. Iza svakog poziva na broj 1264 krije se potresna životna priča ljudskog bića, koje trpi nasilje i traži pomoć.

Od 2005. godine, kada je uspostavljen jedinstven SOS telefon, on se oslanja na volonterski rad aktivistkinja u tri Sigurne kuće na području Republike Srpske.

Iako je po Istanbulskoj konvenciji, koju je BiH potpisala još 2013. godine, država obavezna da obezbijedi funkcionisanje SOS telefonske linije 24 sata dnevno, sedam dana u nedjelji, u stvarnosti nije tako.

Funkcionisanje SOS telefona nije zakonski regulisano, niti je obezbijeđeno finansiranje ove usluge iz javnih sredstava.

d 2005. godine, kada je uspostavljen jedinstven SOS telefon, on se oslanja na volonterski rad aktivistkinja u tri Sigurne kuće na području Republike Srpske.

Iako je po Istanbulskoj konvenciji, koju je BiH potpisala još 2013. godine, država obavezna da obezbijedi funkcionisanje SOS telefonske linije 24 sata dnevno, sedam dana u nedjelji, u stvarnosti nije tako.

Funkcionisanje SOS telefona nije zakonski regulisano, niti je obezbijeđeno finansiranje ove usluge iz javnih sredstava.

Uz finansijsku podršku Evropske unije, Fondacija „Infohouse“ i Udruženje građana „Budućnost“ Modriča su pokrenule inicijativu sa ciljem zakonskog regulisanja funkcionisanja SOS telefona u Republici Srpskoj.

U inicijativi, koja je nedavno upućena Ministarstvu porodice, omladine i sporta RS, traži se da se rad SOS linije finansira iz budžeta RS.

– Ova inicijativa zaslužuje podršku. Nadam se da ćemo s predstavnicima Ministarstva porodice, omladine i sporta RS razgovarati o ovoj temi, kako bismo kroz pregovore došli do najboljeg i najrealnijeg rješenja – kaže Radmila Žigić.

Podrška stiže i iz Fondacije “Udružene žene”. Direktorka ove fondacije Gorica Ivić podsjeća da entiteti u BiH daju marginalan doprinos radu SOS telefona: plaćaju samo naknadu za kratki broj Regulatornoj agenciji za komunikacije i telekomunikacijskim kompanijama.

– Sve ostale troškove snose organizacije koje vode SOS liniju, oslanjajući se ili na donatorska sredstva ili na volonterski rad – kaže Ivićeva.

Biljana Savičić, pravnica u Sigurnoj kući UG “Budućnost” u Modriči, ističe da je osnovna svrha SOS telefona da posluže žrtvama u kriznim situacijama i da je stabilno funkcionisanje ove usluge od ključne važnosti za podršku i pomoć ženama koje trpe nasilje.

– Problem je što rad linije, faktički, servisira osoblje Sigurnih kuća. Osobe koje rade druge poslove u Sigurnoj kući, a to su uglavnom psiholozi, zdravstvene ili socijalne radnice, dodatno su osposobljene za rad na SOS telefonu i tu uslugu pružaju volonterski u interesu žrtava – kaže Savičićeva.

Prvi SOS telefon za žene žrtve nasilja u Republici Srpskoj uspostavila je 1997. godine Fondacija “Udružene žene” Banjaluka. Jedinstvena SOS telefonska linija je uspostavljena 2005. na inicijativu Gender centra RS.

Od tada je princip rada isti. Poziv na broj 1264 usmjerava se na Sigurnu kuću, koja je geografski najbliža žrtvi. Aktivistkinje koje dežuraju uz telefon prve su osobe kojima se žrtva obrati za pomoć.

Često se dešavalo da policija interveniše tek nakon što nasilje prijave dežurne na SOS telefonu i da od reakcije dežurne volonterke doslovno zavisi život žrtve.

Fondacija „Infohouse“ i Udruženje građana „Budućnost“ provode projekat „Ekonomske i socijalne prilike ka nezavisnosti žena, žrtava nasilja“, koji finansira Evropska unija. Inicijativa za definisanje adekvatnog pravnog okvira za funkcionisanje SOS telefona u Republici Srpskoj dio je tog projekta.

/Milkica Milojević/Srpskainfo/