Dragan – Gagi Nikolić (20. avgust 1943. – 11. mart 2016, Beograd).

Bogat i prebogat opus vanrednih uloga je ostvario. Pomenimo tek, u filmovima ”Nacionalna klasa”, ”Banović Strahinja”, ”Nešto između”, ”Ko to tamo peva”…, na TV-u ”Otpisani”, ”Obraz uz obraz”, ”Balkan ekspres”… Na pozorišnoj sceni ”Kosa”, “Portnojeva boljka”, ”Ptic i Ptica”, ”Poljubac žene pauka”, ”Posetilac”…

Njegov humanitarni opus ostaće zauvijek nepoznat u potpunosti. Bio je, naravno, predmet velikog interesovanja medija. A klonio ih se.

Početkom 2000, kada mu je u Jugoslovenskoj kinoteci uručivano priznanje za doprinos kinematografiji, rekao je kako je kroz čitavu karijeru nastojao da u sebe utka ono što je pisalo na špici tog prvog filma u kojem je zaigrao. A pisalo je: ”Kad budem mrtav i beo, ja bih ipak hteo da kakva-takva svetiljka budem”.

Zanimljivo, prilikom pomenute svečane dodjele nestalo je struje. Nije mu smetalo. Naprotiv. Rekao je da se u mraku manje vidi njegova stidljivost. Upitnu konstataciju: ”Stidljivi ste?”, ispratio je riječima: ”Vjerovali ili ne, ali jesam, stidljiv sam. Stidljiv sam ne samo kada sam ja u pitanju, stidim se i kada neko drugi uradi nešto nedolično”.

Govoreći o tome šta ga je vodilo kroz život, karijeru, u šta je vjerovao, rekao je: ”Vjerovao sam u sebe. U želju da pobijedim, ali i da pobijedim sebe. A i život i gluma su pobjeđivanje bez pobjede”.

Isticao je da je dostojanstvo mjera stvari.

Nakon snimanja filma ”Sezona mira u Parizu” u Francuskoj dobija ponudu od ”Theatre de la Vill” da zaigra glavnu rolu u komadu Maksima Gorkog ”Na dnu”.

Zbog jezičke barijere naučio je napamet (na francuskom) cijelu knjigu. Ostalo je zabilježeno s kojim oduševljenjem njegovom ulogom su predstavu ispratili tamošnja kritika i publika, a on kaže da su kolege u Francuskoj bile šokirane, prenosi Srpskainfo.

Pratite ”Micro mrežu”: