Meni je idol bio Džajić! Nema tog bicikla zbog kog bih izdao Džaju… – kaže Ranko.

Sličan lik, ista „boja” glasa, genetika je učinila da ostane ni najmanja dilema da je na tribinama simpatičnog sportskog zdanja u Vindišgarstenu otac kapitena Crvene zvezde. Ranko Marin, najzaslužniji za Markovu ljubav prema klubu iz LJutice Bogdana, uživa gledajući sina u crveno-belom dresu.

– Nisam očekivao ovakvu medijsku pažnju, više volim kad Marko priča, ali nije problem da razgovaramo – uz osmeh je Ranko Marin prihvatio priču za srpske medije.

Preneli ste sinu ljubav prema Zvezdi, ali nije kod vas bila porodična tradicija da se navija za crno-bele?

– Otac mi je bio partizanovac. Ispričaću vam jednu anegdotu. Živeli smo odvojeno, pa smo se viđali kad je na odmoru. Pitao me je šta da mi kupi, rekao sam – bicikl. Poni je tada bio interesantan. Kaže mi da je OK, ali ima jedna uslov – da navijam za Partizan. A, meni je idol bio Džajić! Nema tog bicikla zbog kog bih izdao Džaju…Naravno, kupio mi je tata bicikl na kraju, a ja sam odbranio zvezdaštvo.

Kad je Marko zavoleo Zvezdu?

– Snimao sam utakmice iz najslavnijih vremena kluba, puštao sam mu sa kaseta, Savićević mu se svideo. Bilo mu je interesantno da neko može tako da razbije Bajern.

Sećate li se prvog Zvezdinog dresa koji ste mu kupili?

– Jedan od prvih je na slici sa trenerom Stepanovićem. Marko je počeo je baš te godine da trenira u Ajntrahtu, a deca još nisu imala obavezu da nose dresove tog kluba. Kasnije je došla na snagu zabrana da se ističu obeležja drugih.

Kad ste primetili da će Marko da bude veliki igrač?

– Ne znam kakvi su najveći igrači današnjice bili u juniorima, kad je Marko bio tako dobar u svoje vreme. Nije bilo turnira na kojem nije najbolji igrač i strelac. Kad se to ponavljalo godinama, pomislio sam da će da postane odličan fudbaler.

Posao skauta za FSS

Priča se da ste nedavno bili sjajan domaćin Zvezdinoj deci na turniru u Nemačkoj?

– Bio sam stalno sa njima. Pošto se bavim fudbalom i bio sam skaut u dva-tri kluba, nisam video bolju generaciju dece. Na turniru od 60 ekipa bilo je posle prvih utakmica jasno svima da će da osvoje pehar.

Da li ste možda razgovarali sa FSS da budete skaut za ovaj deo Evrope?

– To bi bila dobra stvar. Ima nas koji posmatramo utakmice. Neke zemlje intenzivno rade po tom pitanju: Hrvatska, Slovenija, Grčka… Mogu da predložim nekog igrača, pa neka rade oni svoj posao.

Koliko je bio težak period za porodicu pri selidbi u Nemačku iz rodnih Gornjih Podgradaca kraj Gradiške?

– Nije bilo lako pred početak rata. Moja žena je medicinska sestra, postojao je ugovor između Nemačke i Jugoslavije oko razmene radnika, počela je da uči jezik i spremali smo se da idemo tamo. Marko je rođen u Gradiški.

Da li se posavetovao sa vama pri odluci da dođe u Zvezdu?

– Javio mi se samo da me obraduje 31. avgusta.

Kako ste se osećali u tom trenutku?

– Imao sam tu želju oduvek, ali ličilo je da neće da bude realno.

Da li vam je emotivnija bila prva utakmica i debi golom protiv Radnika ili meč Lige šampiona protiv Napolija na punom stadionu?

– To su različite utakmice. Prva je i za mene, a mislim i za njega, bila nešto posebno. Konačno u Zvezdinom dresu! To je jedna strana, a sa druge da je Liga šampiona i da je klub igra prvi put u ovom formatu. Mnogi su čuli za Marka, ali ga nisu gledali, znali su da je imao dobru karijeru, ali ne tačno koliko je dobar. Došao je da pokaže.

Da li vas je iznenadilo da je kapiten?

– Obradovalo me je i to, a nije iznenadilo. I to mi je bila želja, vrh je boravka u Zvezdi.

Da li se celoj porodici promenio život od od kako je u Zvezdi?

– Apsolutno. Ovo je vrh njegove karijere, da igra za klub koji voli. Najbolje se oseća u Zvezdi. Ovde je iz srca, ne samo posao. Ispunio je i svoju i moju želju

Proglašen je za najboljeg igrača lige, osvojio je titulu i u Ligi šampiona imao odlične poteze, jeste li mu dali zadatak da postigne gol u večitom derbiju?

– Jesam od početka. Ha, ha… Nadam se da će biti i to.

Bližio se početak utakmice sa Apolonom i kraj razgovora sa Rankom Marinom, kojem je sin po završetku meča u šaljivom tonu rekao: „Čujem da si davao neke intervjue, jesi li pazio šta si pričao”.

I za kraj, zagrljaj oca i sina pred „očima“ brojnih kamera. Za uspomenu.

/zurnal.rs/